UZALUDNO ŠKOLOVANјE – XXIII – REZULUCIJA BRIŠE IME SRPSKOG JEZIKA
Čestiti Srbin iz plemena Kuča u današnjoj Crnoj Gori, prof. Ilija Petrović, nastavlјa da ukazuje na germansko-romanske i vatikanske falsifikate o uništavanju kulturne baštine Srba i ostalih Slovena, te skreće pažnju da se ta politička (kolonijalna) mera primenjuje i danas, o čemu je objavio izvrsnu studiju ovih dana – na „Vaselјenskoj TV“, na Internetu, koja će biti i u njegovoj budućoj knjizi, verovatno pod naslovom: „I bogovi su govorili srpski“. Da je reč o kolonijalnom planu Zapadnoevroplјana, da se briše ime srpskog jezika, prof. Petrović, pored ostalih podataka, navodi i predlog nemačkog lingviste, Mihaela Šacingera, iz 2012. godine, koji je izjavio – da bi Srbi trebalo svoj jezik da preimenuju u “jugoslovenski”.
Ovom stavu, navodi prof. Petrović, svakako je podložna nedavna deklaracija jedne grupe kvazi-intelektualaca s teritorije bivše Juoslavije (i iz Srbije, među kojima se našao i akademik Ivan Klajn, predsednik Odbora za standardizaciju srbskog jezika u takozvanoj Srpskoj akademiji nauka i umetnosti), koji predlažu da se zvanični jezici u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori proglase jedinstvenim i da im se nađe jedno zajedničko ime. Program ove deklaracije, vidi se, odgovara stavu nemačkog jezikoslovca (lingviste) Mihaela Šacingera, objavlјenom nedavne 2012. godine. A da je Šacinager samo nastavio davnu kolonijalnu strategiju protiv Srba (i drugih Slovena) i njihove kulturne baštine, svedoči i protivslovenska izjava nemačkog fašističkog vođe Adolfa Hitlera. On je doslovno rekao sadržaj onog što je u današnjoj deklaraciji navodnih umnih Srba – da treba brisati kulturnu baštinu Srba i drugih Slovena. Hitler je doslovno izjavio: “Narod kome uništite spomenike – za dve generacije prestaje da postoji kao narod”. Prof. Ilija Petrović zaklјučuje da i državnici u Srbiji čine sve da bi se sprovele ove protivsrpske (protivslovenske) mere. Navodi to pod naslovom: Zatiranje srbskog jezika i pisma i nastavlјa:
”Iako je Skupština Republike Srbije, još 1991. godine, donela Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, a Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, svojim 10. članom, utvrdio da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srbski jezik i ćirilično pismo, zatiranje srbskog nacionalnog pisma – ćirilice je ušlo u završnu fazu. Ovo zbog toga što međunarodni informacioni sistem za kulturni i naučni razvoj, čijih se standarda pridržavaju sve članice Međunarodne organizacije za prosvetu, nauku i kulturu (Unesko), ne poznaje odrednicu srbski jezik – latinica, te se sve što je dosad napisano takvom latinicom u svetksim bibliotečkim katalozima knjiži – u hrvatsku kulturnu baštinu”.
Ukratko, prof. Ilija Petrović savetuje, da državni organi i naučne ustanove u srpskim zemlјama ne sarađuju s potpisnicima ove rezolucije o jezicima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, jer je reč o samo jednom jeziku – SRPSKOM ili SRBSKOM, bez ozbira da li je taj jezik koristio latinicu, ili ćirilicu. On je u pravu, jer najstariji jezik na svetu, čiji su koreni nađeni u arheološkom nalazištu u Vinči, ne može se imenovati drukčije (kako to predlaže Nemac Šacinger, a i mnogi drugi), nego se mora poštovati njegovo pravo ime – SRPSKI JEZIK. On navodi, da se obraćao i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, pa i ministarstvima, da se zaštiti ćirilica od iščezavanja i da se pokrene pitanje u UN o srpskom jeziku u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali ni od koga nije dobio ni odgovor, a kamoli obećanje da će državne ustanove stati u odbranu imena svog jezika i svog pisma – ćirilice.
Prof. Petrović nas upućuje da sledimo poruke o svom jeziku iz 19. stoleća: ”A možda bi trebalo znati da je Teodor Pavlović (1804-1854), svojevremeno sekretar Matice srpske u Novom Sadu, pisao i sledeće:
“Jezik, vera i narodnost,
Amanet ti, Srbe, brate,
To sveto troje
To je izvor česti, slave i sreće tvoje”.
«Srbi su uspevali, u najtežim uslovima, vekovima, da jezik, veru i narodnost, “to sveto troje”, uzdignu na stepen kulta i opstanu sa njim», poručuje prof. Petrović i traži da to čine i današnji državnici i stručnjaci u Akademiji i drugim naučnim ustanovama.
S poštovanjem,
Sloboan Jarčević, sr