Slobodan Jarčević, Član Udruženja književnika Srbije, Član Petrovske akademije nauka i umetnosti (Rusija)
11160 Beograd, Radivoja Markovića 12/5, Beograd, 15. februar 7525 (2016)
UZALUDNO ŠKOLOVANјE – I – SRPSKI (SLOVENSKI) JEZIK NAJSTARIJI –
Ovim saopštenjem će se videti – da ni najškolovaniji nisu saznali o povjesti (istoriji) i jezicima. Čak ni ono što bi morali znati polaznici osnovnih škola. Šta to znači? Jednostavno, ova istina o srpskom (slovenskom) jeziku je uklanjana iz naučnih dela, školskih i univerzitetskih udžbenika, te istinu o evropskim i svetskim jezicima nisu saznali ni doktori nauka, ni akademici. A tim prikrivanjem, u naučna dela je ubeleženo – da su Sloveni bili divlјi lјudi i da su se opismenili i pokrstili tek u 9. stoleću Nove ere. Taj falsifikat o Srbima (Slovenima) uporno brani prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac Vizantološkog instituta, dr Radivoj Radić, što je objavio u svoje dve knjige. „Srbi pre i posle Adama“ i „Klio se stidi“.
Napao je sve savrmene srpske istraživače, koji otkrivaju ovu zapadnoevropsku i vatikansku podvalu o nekulturnim i nepismenim Slovenima – akademika Jovana I. Deretića, akademika Dragolјuba Antića, akademika Milutina Jaćimovića, prof. Iliju Petrovića, dr Miloša Milojevića iz 19. stoleća i mnoge druge. Prof. Radivoj Radić je rekao da se u ovoj grupi srpskih istraživača, neznanjem najviše ističe prof. Ilija Petrović. Da bi se uklonila ova pogrdna uvreda protiv prof. Ilije Petrovića (i protivzakonita – krivično je delo vređati javno), iznosim deo iz naučne knjige (objavlјene 1821), kojoj prof. Ilija Petrović sprema reprint izdanje na srpskom književnom jeziku (pisana je na starosrpskom). U knjizi je navedeno, između ostalog:
1) da je jezik u Indiji (sanskrit) s najstarijim svetskim pesmama („Rgvedama“) – stari srpski (slovenski) jezik,
2) da je latinski stvoren na bazi srpskog jezika,
3) da je nemački poreklom iz Persije, ali da su mu najosnovnije reči preuzete iz srpskog, ili slovenskog jezika (sanskrita),
4) da je stari etrurski jezik u Italiji srpski (slovenski),
5) da su Rimlјani nastali mešanjem Etruraca (Srbi, ili Sloveni) i Latina,
6) a sve je ovo potvrdio i francuski jezikoslovac (lingvista) i objavio 1817. godine.
Evo svega toga u izvodu iz knjige, koji nam je priredio prof. Ilija Petrović iz Novog Sada. Knjigu je, srećom, našao u Matici srpskoj u Novom Sadu.
Pavle Solarić (1877, Velika Pisanica, kod Belovara – 1821, Venecija), lingvist, arheolog…
Iz knjige Rimljani slavenstvovavši, odeljak “Razgovor k jazikoispitatenjem serbskim”, Budim 1818.
“I to ne znači ovde malo, da u Rimljana, novostvorenog naroda, pod čijim su preovlađujućim imenom sva pređašnja imena italijanskih naroda zamukla i nestala, samo je ime Latina sačuvano kao važeće do danas. Ali u čemu? U nazivu njegova jezika kojim su sebe same, s revnošću i gordošću nazivali narodom rimskim! Vala, po tome, da je u zidawu i u prvom naseqewu i ustrojewu grada Rima najviše bilo Latina… Od imena ovih tako|e, a ne od Rima, vodi se do danas u slovenskih naroda, da Italiju nazivaju: Latinska, Vlaška i Laška zemlja, a njene žitelje: Latini, Vlasi, Volosi, Lahi, Lacmani (Maxari zovu Italijana Olas – IP); premda su pređašnji `iteqi Italije šumom svojim posvemesnim i me|u Slovenima ve}i utisak učinili pod imenom Rimqana, nego svojim jezikom, po kome se uvek zovu Rimljani. Rekao bih, da u tome Sloveni, još iz drevnih vremena, pamte nešto svoje, i to prepoznaju. I zaista, Vlah, Vlasi, Latini vidi se da su izvedeni od Vlast, Vlastan, Vladika, kao Vladini od Vladati, od kojega je i Rimsko Valere, validus, valde.
Mi znamo kako se “v” gubi pred “l” u slo`enicama, kada se nalaze u po~etku re~i: ovako Vl, na primer Obladati, Obleći, namesto Obvladati, Obvleći; a i izvan složenica, na primer: Ladislav, Latsko (Lacko, Latko – IP), namesto Vladislav. U Latsko (odnosno Ladsko – IP) vidimo kako glasak “d” prelazi u “t”. I, okon~enije (kraj) je slovenski tako|e, kao i kod Srba. Zakqu~no, od Vladin, nije ni{ta ni strano ni usiqno no Latin, u kojoj se, kao savr{eno istovetnoj, ~uje i isto, ovde i onde, nad istim slogom naglasak: Vladin (s naglaskom na “i” – IP), Latinus (i ovde s naglaskom na “i” – IP)…
Iz svega rečenog dovde mo`emo tvrditi da jezik Rimqana, po mešavini naroda koji su se kod njih “zgruvali”, jeste smesa jezika: grčkoga, slovenskoga, i još nekakvoga, jednoga ili više njih. Kakvi su ovi posledwi bili, koliko ih je bilo, i koliko je koji u{ao u sastav rimskoga jezika, tome se sada ostaje kratak i čist put, da se istra`uje i izna|e… koliko je to sa slovenske naše gore lista, što idemo u ovoj knjizici da vidimo.
Ilirskom, sarmatskom odnosno slovenskom jeziku domišljali su se najpre odavna u rimskom pisci ne-slovenski, no to po povesnom samo umstvovanju činivši, nisu mogli uspeti do očevidnosti; i ne znajući slovenski, nisu više ni istraživali.
Lane (1817) g. Hager izdavči bez imena svojega, francusko delce “Primečanija o raziteljnom podobiju, što se otkriva među jezikom Rusa i jezikom Rimljana” jeste prvi stranac, što ja znam, koji je objavio rad o postojećem slovenskom jeziku… On navodi dvesta reči, među kojima i složene” (strane 20-22). ***
Pošto je sačinio i rečnik, Solarić piše:
“Neka ne bude u ovome rečniku ništa više nego samo 700 reči (ima ih 745 – IP), koje su izvedene od nesumnjivih slovenskih, sve prvoobrazne u rimskom jeziku priznate; da su samo 600 njih (ostale su uzvici, prilozi, predlozi, veznici – IP) dale Rimljanima svaka po devet reči, koje izvedenica koje slo`enih – to je 6.000 reči. I kamo još koja stotina njih (koje Solarić nije prepoznao i upisao – IP), prvenstveno slovenskih, s njihovim izvedenicama i slovenicama, koje će se naći u rimskom jeziku? Koliki je to deo jezika?
… Nemci, iz nedovoljnih do sada obavljenih istraživanja, počinju prepoznavati poreklo svoga jezika u persijskom. I svi – samo što ih je još premalo i nisu Sloveni – na osnovu uporednih istraživanja izvode jezik slovenski iz srodstva sa najstarijim istočno-indijskim jezikom, zvanim sanskrit” (strane 54-55).
PREVEO: Ilija Petrović, Novi Sad
***
Pošto su počeli izbori za predsednika u Republici Srbiji, treba upitati sve stranke i sve kandidate, da li će se opredeliti, da u svom nastupu pred biračima – osvetle ovu istinu o srpskom (slovenskom) jeziku i o srpskoj (slovenskoj) kulturnoj baštini iz drevnih vremena i ranog srednjeg veka. I svi smo dužni da ih to pitamo, a oni su obavezni da nam odgovore o svom stavu.
S poštovanjem,
Slobodan Jarčević, sr