Br. 1995/16 – 25. XI 7525 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI, 11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35, Predsednik dr Vladimir Kostić
SANSKRIT SAČUVALI SIKI U INDIJI
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost, na osnovu koje su od Srba stvoreni Hrvati, katolici i Bošnjaci, muslimani i na njihovu zaivičajnu pripadnost, na osnovu koje su stvoreni od Srba Makedonci i Crnogorci. Sve se to desilo u prethodnim stolećima – kolonijalnim protivsrpskim merama Vatikana, Turske, Mletačke Republike, Austrije i komunističke Jugoslavije.
Protiv srpske (slovenske) kulturne baštine, zapadnoevropske države i Vatikan su (kako smo Vas i ranije obaveštavali) u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni tek u 9. stoleću Nove ere. I ovaj put Vam ponavlјamo, da su Sloveni tvorci pismenosti i da su današnji slovenski jezici potekli iz sanskrita, na kojem su napisana najstarija književna dela sveta – „Rgvede“ i sačuvane u Indiji. O tome su Nemci otvorili i „Srbski muzej“ („Vendski muzej“) i izložili su podatke o sanskritu kao najstarijem srpskom (slovenskom) pismu. Mada smo Vas o tome obavestili, i sad Vam šalјemo adresu tog muzeja u Nemačkoj –
Wendisches Museum
Srbski muzej
Mühlenstr. 12
03046 Cottbus
Tel.: 0355/ 794930
Fax: 0355/ 701275
E-Mail: info@wendisches-museum.de
internet: www.wendisches-museum.de
A o vezi srpskog jezika sa sanskritom, napisala je naučni rad Induskinja, iz porodice R. Tagore – Alokananda Miter, o čemu smo obaveštavali SANU, a taj podatak o srpskom jeziku se nalazi i u naučnom radu srpskog profesora dr Radmila K. Stojanovića: „Sanskritska čitanka“, Izdavač „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, mirmi011@gmail.com, izdata 2000. godine. Radmilo K. Stojanović je rođen u Beogradu davne 1910. godine i bio je prof. matematike na Univerzitetu u Beogradu. Radio je i u Institutu za strane jezike u Beogradu i predavao o sanskritu. U predgovoru svoje knjige je uputio čitaoce:
„U ovom izlaganju, biće reči o srpskom jeziku – nastalom razvojnim putem od Sanskrita“.
A Induskinja, Alokananda Miter, navela je da su u sanskirtu samo one engleske reči koje se nalaze u nekom od slovenskih jezika. Nјena knjiga je: „Some similarities between serbocroat and bengali vocabulay“, 1980, Calcuta, India. Međutim, u društvenim naukama zapadnoevropskih država se ne spominje srpsko (slovensko) poreklo tih reči u engleskom, francuskom i nemačkom jeziku. Navodimo podatak o tome iz knjige francuskog jezikoslovca, Andre-a Martine, koji je, u knjizi „Indoevropski jezik i ‘Indovroplјani’“, prevedena i objavlјena u Novom Sadu, Književna zajednica, 1987, prevodilac: Jasmina Grković, te srpske (slovenske) reči predstavio kao čiste engleske, odakle su preuzete u francuski i nemački jezik:
„Zapravo, Francuzi i Englezi nisu bili ti koji su prvi uočili jezičke sličnosti između sanskirta i evropskih jezika, videći u tome sadržaj nove discipline, već Danci i Nemci, kojima je mogućnost zbližavanja vlastitih jezika s prestižnim klasičnim jezicima pružila veliko zadovolјenje samolјublјa… Nemački univerzitet, koji je držao do sebe, imao je katedru za sanskrit, gde se ovaj jezik poredio s grčkim i latinskim, ali i sa ‘nemačkim’, za koji se smatralo da pokriva sve germanske jezike, od gotskog do anglo-saksonskog i staroislandskog“.
Gospodine Predsedniče,
Na ovo pismo smo se odlučili i zato što u Srbiji, danas, imate podatak da je sanskrit stari srpski (slovenski) jezik. Trag o tome nalazi se u članku „Sing će se na sudu braniti na Pandžamskom“, objavlјen u beogradskoj „Politici“, 24. novembra 7524 (2016), na strani 08. Stanovnik Pančeva, poreklom iz Indije, Džogdžit Sing, treba da bude suđen zbog nekog prekršaja i obavestio je sudije, da će se braniti tokom rasprave samo na svom pandžamskom jeziku – što je, verovatno, zavičajno ime za stari srpski (slovenski) jezik – sanskrit. „Politika“ je objavila i sliku gospodina Džogdžit Singa i može se zaklјučiti, da mu je pojava istovetna pojavi evropskog čoveka. Ova činjenica daje za pravo američkom akademiku, profesoru na Harvardu, Anatoliju Klјosovu, koji je ustanovio da u Indiji danas živi sto miliona lјudi – koji su pripadnici slovenskih naroda, koje istorija označava kao Arijevce i koji su govorili sanskritom. I njegovo prezime (Sing) upućuje da je reč o pripadniku današnje slovenske rase, jer je reč „sing“ u ruskom rečniku iz 11. stoleća upisana kao sinonim reči „belo“, ili „beo“. A prezime Sing je najčešće kod naših rođaka, Sika, u Indiji, jer je to prezime upućivalo da se razlikuju po boji kože od domorodaca, koji su imali tamnu boju kože. Još jedan podatak upućuje, da je reč „sing“ prisutna od drevnih vremena i na današnjoj srpskoj zemlјi, jer se Beograd zvao u Rimskoj imperiji – SINGIDUNUM. Opet je tu stara srpska (slovenska) reč „sing“, koja je i danas u imenu glavnog grada Srbije, samo u svom drugom obliku – „beo“, Beograd.
Gospodine predsedniče,
Ovom prilikom smo Vam stavili na raspolaganje samo neke činjenice o sanskritu – kao starom srpskom (slovenskom) jeziku i to se ne bi smelo zanemarivati. Sasvim je moguće da bi Akademiji mogao da pomogne i razgovor sa Pančevcem, Džangdžit Singom, koji, verovatno, govori sačuvanim sanskritskim jezikom iz Indije, koji on zove pandžamskim.
Gospodine Predsedniče,
Kao što smo Vam pisali u prvom pismu, upozoravamo da, možda, članice EU i NATO zahtevaju od državnika i političara u srpskim zemlјama – da ne govore o istini iz srpske (slovenske) povjesti (čime se čuva kolonijalni učinak protiv Srba i drugih Slovena), ali to ne smeju da prihvataju naučni radnici, članovi SANU, članovi drugih naučnih ustanova i profesori srednjih škola i univerziteta. Ako Vaši stručnjaci i dalјe budu prihvatali ova krivotvorenja (falsifikovanja) o evropskoj civilizaciji i evropskim jezicima, onda se ustanova kojom rukovodite ne može smatrati naučnom – nadamo se, da se nećete uvrediti na ovaj logični zaklјučak o SANU.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine