Spiridon Jović
Petrinja. 17. 3. 1801. – Beč, 18. 6. 1836
Sin oficira na vojnoj granici Austo-Ugarske monarhije.Zbog siromaštva morao je vrlo rano sam da se snalazi da bi se prehranio. Od 1820. do 1826. besplatno je radio u vojnom bataljonu u Vinkovcima gdje se pod uticajem Eugena Veselog (E.Wesely, 1799 – 1828.) okrenuo literaturi.
Potom ga je otac poslao na dalje školovanje u Beč. U Beču se pridružuje ljudima bliskim Vuku Karadžiću. Od 1830.ponovo počinje bespatno da radi kao praktikant – knjigovođa pri vojnom sudu. Umro je onog dana kada su saopštili da je dobio stalno zaposlenje i postao službenik .1830. pa i kasnije, uzaludno je pokušavao da po ugledu na bečke novine „Lutalica“ ( Wanderer) pokrene srpske novine sličnog sadžaja. 1834./35. radi kao saradnik u časopisu „Časovi proslave“ (Feierstunden), a 1835./36. u „Austrijskom posmatraču“ (Österreichischen Zuschauers).
Iz zbirke „Srpske ženske pjesme“ (Serbische Frauenlieder) koju je (1882.) S.Milojević preveo,izdvojila se pesma „Spomen“ (Schönsucht) koja se i danas pjeva.
Izdavač,urednik i saradnik almanaha „Srpska zora“ u Beču (1836.)
Izvor: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950
Spiridon Jović bio je etnograf,napisao je knjigu „ Etnografska slika slavonske vojne granice“,koja predočava (ili barem tom otkriću daje oblik knjige) osnovne oblasti života srpskog naroda pod krajiškom upravom, od opštih geografskih karakteristika zemlje i sastava stanovništva, preko načina stanovanja, oblika domaćeg života, običaja, nošnje, važnih događaja u životu pojedinca i zajednice kao što su rođenje, svadba, pogreb, domaće zabave, odlazak u rat. Pri tome Jović u svoje opise unosi obilje konkretnih, životnih pojedinosti, daje atmosferu kućnog života, večernjih okupljanja na prelima, rastajanja pred polazak u rat, prosidbenih procedura i svadbenih svečanosti s anegdotskim pojedinostima. Sve to daje Jovićevom pripovijedanju izuzetnu živost, koja se takmiči s najboljim stvarima napisanim u ovoj oblasti, dakle sa spisima Vuka Karadžića.
Ako se zna da u to vrijeme tek Vuk Kardžić tek počinje opisivati narodni život i običaje, onda je ovaj rad Spiridona Jovića jedna od naših prethodnica u ovom poslu. Izvanredan stilist, sa smislom za pojedinost, za scenu, sliku, anegdotu, sklon duhovitim komentarima i primjerima, analitičan i kritičan, Spiridon Jović je dao izvanrednu sliku života dijela srpskog naroda u Vojnoj granici.
Domaća knjižara
Spomen
Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući svoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?
Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?
Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reći ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.
Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Ka’no što bez rose vene
U livadi mladi cvet.
Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti,
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!
Spiridon Jović
(1801-1836)