Srbi krajišnici traže savez s Rusijom

Br. 1877/16 –  22. jul 7524 (2016)

NјEGOVA EKSELENCIJA

Vladimir Vladimirovič Putin,

PREDSEDNIK RUSKE FEDERACIJE

(Preko Ambasade Ruske Federacije u Beogradu)

Poštovani gospodine Predsedniče,

Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam se obraća u vreme dvadesetprve godišnjice obavlјenog zločina genocida nad pravoslavnim Srbima u Republici Srpskoj Krajini i Hrvatskoj. Hrvatska vojska je, od 1990. do 1995, prognala 800.000 Srba iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, posebno veliki broj iz Zagreba. Uz to je okupirala Republiku Srpsku Krajinu (Zonu pod zaštitom UN). Hrvatsku su, u tome, pomogle članice NATO i Evropske unije. Hrvatskim zločinom genocida nad Srbima je pogažena svaka odredba međunarodnog prava, pa čak i ona koja garantuje lјudima nepovredivost privatne imovine – jer je Hrvatska zaplenila prognanim Srbima svu pokretnu i nepokrtnu imovinu, novac u bankama i onemogućila im svako pravo slobodnog čoveka.

Koliko ovaj zločin genocida nad Srbima pomažu članice NATO i Evropske unije, videće se 5. avgusta ove godine, kad Hrvatska bude slavila ovaj zločin genocida nad Srbima – proglašavajući to najdostojanstvenijim državnim uspehom, a toj proslavi zločina genocida nad Srbima, oduševlјeno će prisustvovati predstavnici država – članica NATO i Evropske unije.

Nažalost, danas nijedna država ne pokreće u ustanovama UN i pred međuanrodnim sudovima – kažnjavanje Hrvatske i uklanjanje posledica hrvatskog zločina genocida nad Srbima, a Srbi su prognani sa svoje etiničke i povjesne (istorijske) zemlјe. Navodimo nepobitne podatke o Srbima i njihovoj državnoj prošlosti na zemlјi koja im je okupirana i s koje su prognani, a imovina im u njoj zaplenjena od Hrvatske:

1. Teritorija Republike Srpske Krajine je, i etnički i istorijski, srpska;
2. Na njenoj teritoriji, narod nikad nije govorio hrvatski jezik („kajkavski dijalekat“);
3. U Srednjem veku ta zemlјa nikad nije bila u hrvatskoj državi – danas je jasno da srednjevekovne hrvatske države nije ni bilo (Hrvatska je, od 490. do 12. stoleća bila samo plemićka oblast u Srbiji i prostirala se od Rijeke do Karlovca – poput drugih srpskih oblasti: Bosne, Raške, Zete…). Vatikan i Austrija su stvorili veštačku hrvatsku naciju tek u 19. stoleću,uglavnom od pokatoličenih Srba, zatim: Slovaka, Čeha, Nemaca i Slovenaca (od Slovenaca koji su živeli u Zagrebu i okolini, čiji jezik je Austrija izbacila iz upotrebe u 19. stoleću i prisilila novostvorene Hrvate da govore srpski – te da srpski jezik prozovu hrvatskim);
4. Austrija je prozvala Slovenačko Zagorje – Hrvatskom. A pre turske okupacije u 16. stoleću, Zagreb je imao srpsko ime – zvao se Srbinovo):
5. Svi oni koji govore srpskim jezikom u Hrvatskoj su pokatoličeni Srbi i primorani su u 19. i 20. stoleću da se zovu Hrvatima (kolonijalno nedelo Austrije i Vatikana u 19. stoleću, koje su sprovodili i komunisti u Jugoslaviji, na čijem čelu je bio Hrvat – Josip Broz Tito);
6. U okviru Austrije, Srbi Krajišnici su imali svoju samoupravu s državnim odlikama, što je bilo regulisano Srpskim ustavom 1630 godine;
7. Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i deo Srema je knez Pavle Karađorđević administrativno uklјučio u Banovinu Hrvatsku, a komunisti su to uradili s Baranjem (delom Vojvodine) 1945. godine, čime su državnici u obe Jugoslavije sprovodili protivsrpsku politiku;
8. Razbijanje države je, po odredbama ustava zapadnoevropskih država, najteže kriminalno delo, a zapadnoevropske države i SAD to nisu poštovale kad je razbijana Jugoslavije od 1990. do 1999;
9. Hrvatska je bila dvonacionalna: država Hrvata i Srba (kao Belgija – država Flamanaca i Valonaca) i Hrvati nisu mogli oduzeti državotvornost Srbima i proglasiti ih nacionalnom manjinom – čemu se, ni danas, ne protive državnici Srbije, niti državnici ostalih evropskih zemalјa;
10. Ako se jedna država deli na više država, a poseduje morsku obalu, onda sve naslednice imaju pravo na morsku obalu – a Hrvatska jugoslovensko more ne ustupa ni Srbiji, ni Makedoniji, ni Bosni i Hercegovini;
11. Morsku obalu od Hrvatske traži samo Slovenija, koja je 1997. obećala, da će to činiti zajedno s BiH, Srbijom i Makedonijom, ali je, svi su izgledi, odustala – nadajući se, da će, ako to traži sama, brže doći u posed dela mora pored Istre, a tako je bila savetovana i od ustanova Evropske unije.

Poštovani gospodine Predsedniče,

s obzirom da su Srbi i Rusi dve grane slovenskog naroda i da su pomagali jedni druge od drevnih vremena do danas, Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu Vam predlažu, da svi stanovnici Republike Srpske Krajine i prognani Srbi iz Hrvatske budu primlјeni u državlјanstvo Ruske Federacije. Vlada i Skupština Republike Srpske Krajine (po međunarodnom pravu) imaju nadležnost za takvu odluku, jer su osnovane po odredbama Rezolucije Saveta bezbednosti UN, Br. 743/92 – iz 1992. godine, a u Rezoluciji je jasno pisalo da se u RS Krjini neće primenjivati hrvatsko zakonodavstvo.

Poštovani gospodine Predsedniče,

Podsećamo Vas da smo ovaj predlog i ranije upućivali državnim organima Ruske Federacije, ali nikad na te zahteve nismo dobijali odgovor. Zato ovaj predlog ima odlike otvorenog pisma. Uvereni smo, da Vas time ne vređamo, jer nema pravo nijdna članica UN da se ogluši o hrvatski zločin genocida nad Srbima i da omogućuje da se program tog zločina ostvaruju u nedogled. Sve članice UN su obavezne da osude hrvatski zločin geonocida nad Srbima, uz zalaganje (primenjujući međunarodno pravo) da se posledice tog zločina uklanjaju – čime će se Srbima vratiti državna teritorija i imovina, i isplatiti odšteta, na isti način kako je to isplati i Nemačka zbog ratnih zločina od 1933. do 1945, kad je obavlјala i biološko istreblјenje Jevreja, Roma i Slovena. (A zajedno s Nemačkom, Hrvatska je, takođe, obavlјala biološko istreblјenje Srba, Roma i Jevreja, od 1941. do 1945).

Poštovani gospodine Predsedniče,

Uzdamo se u Vaše iskrene stavove kad su u pitanju međunarodni odnosi, demokratija i prava čoveka. Nadamo se, da ćete pokrenuti pitanje prijema Srba Krajišnika u državlјanstvo Ruske Federacije. Budite uvereni, da bi taj korak pridobio građane u Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedonij – da zatraže glasanje na referendumu – radi ujedinjenja s Ruskkom Federacijom u zajedničku slovensku državu, što bi bio najubedlјiviji znak – da se Sloveni neće više međusobno istreblјivati kao do sada – po stratreškim kolonijalnim programima Vatikana i germanskih i romanskih država.

S poštovanjem,

Milorad Buha, predsednik Vlade,

Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsedni Skupštine