Br. 1875/16 – 17. jul 7524 (2016)
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
11.001, B E O G R A D, Knez Mihajlova 35
Predsednik dr Vladimir Kostić
TRINAESTO PISMO
SRBI I KRSNE SLAVE U INDIJI
Gospodine Predsedniče,
Ne pišemo Vam samo u ime proganog srpskog naroda, od 1990. do 1995, iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske, nego Vam pišemo u ime svih Srba, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost i na njihovo otuđenje i proglašavanje pripadnicima drugih naroda (kolonijalnim merama u prethodnim stolećima i u vreme komunističke vlasti u Jugoslaviji, u dvadesetom stoleću).
Podsećamo Vas na dve najvažnije kolonijalne i komunističke mere protiv Srba (pravoslavne vere) – pokatoličeni su i proglašeni Hrvatima i islamizirani su i proglašeni nesrpskim Bosancima.
Uz kolonijalne mere protiv Srba i srpske kulturne baštine, Austrija i Vatikan su u sve društvene nauke sveta, posebno u povjest (istoriju), uneli podatak da su Srbi i ostali Sloveni opismenjeni tek u 9. stoleću Nove ere. Da biste preduzeli nešto protiv ovog rugla u povjesti, danas Vas obaveštavamo da su na srpskom jeziku napisane najstarije pesme sveta „Rgvede“, što se u društvenim naukama krije i krivotvori – da su pisane na sanskritu – navodno, jeziku nepoznatog naroda. Nažalost, ovo ne izučavaju zvaničnici u SANU i drugim naučnim ustanovama u Srbiji i slovenskim državama, nego to čine samostalni istraživači, koji su često u teškoj materijalnoj oskudici, jer naučne ustanove ne pomažu novčano njihove projekte, nego finansiraju projekte falsifikovane povjesti (istorije). Danas Vas obaveštavamo da je Slobodan Jarčević prepevao na deseterac „Rgvede“ i da će to biti izdato od strane Izdavača „Miroslav“, Beograd, Goce Delčeva 15, tel. 297-0875, mirmi011@gmail.com Naravno, knjiga će biti izdata ako se budu javili dobrotvori (donatori) koji će pomoći – da se pokriju troškovi štampe.
Zanimljivo je, da je rukopis Jarčevićeve knjige „Rgvede u desetercu“ zanimao drugog književnika, Vida Malivuka iz Nevesinja, i on je, takođe, u desetercu napisao uvod za ovaj književni poduhvat S. Jarčevića, pod naslovom „Gusle gude za te naše pretke“. Evo te pesme:
Vid Malivuk iz Nevesinja:
GUSLE GUDE ZA TE NAŠE PRETKE
Gusle moje vrednije od zlata,
I od zlata i kamenja dragog,
Vi ćete mi danas zaguditi,
Da opevam naše pretke davne,
Što živješe oko reke Inda,
A u zemlji Indiji dalekoj,
U kojoj je Srbadija danas,
U velikom broju nastanjena.
Tako zbori naučnik veliki,
A naučnik Kljosov Anatolij,
Najumnija glava Amerike,
Na Oksfordu mladež podučava,
Da Indija danas obrgrljuje,
Obgrljuje srpsko stanovništvo,
A u broju od sto miliona.
Tamo jeste Srbadija brojna,
Brojnija je neg’ u našoj Poljskoj,
Neg’ u Češkoj i Slovačkoj bliskoj,
A brojnija neg’ u zemlji srpskoj,
A u zemlji starog našeg Helma,
Odakle su naši stari preci,
U davnini stigli do Indije.
A moje će gusle zaguditi,
Da bih mog’o spomenut’ i ovo,
Srbadije da Indija ima,
Ima više nego Ukrajina,
Pa i više neg’ Rusija silna,
Koja poljem i planinam’ svojim,
Na Planeti prostarnija jeste –
Prostranija od države svake.
E zato ću slušaoci dragi,
Ja uz gusle pevati i dalje,
Te opevat’ veru predak’ naših,
A starinom što je zapisano –
Od tad prošlo pet hiljada leta.
To su pesme o bogovim’ davnim,
O bogovim’ srbskoga naroda,
Te su pesme „Vedama“ nazvane.
A Vede su u jeziku našem,
Baš značile da je čovek moćan
I da može mnogo toga saznat’,
On se znanjem tako približav’o,
Približav’o i bogovim’ svojim’.
Evo čujte i gusle i mene,
Kako su nam stari opevali,
Opevali sve bogove srbske.
Prvog boga – imenom je Ognjen,
Koga krivo jezikom engleskim,
Krivo zovu da je neki Angnu,
A preci nam o njemu pevaše,
A pevaše na jeziku srpskom,
Te Ognjena ‘vako opisaše:
„Ja prizivam – molim se Ognjenu,
Bogu žrtvi, Bogu sveštenika,
Sveštenika ili naših žreca,
Međ’ kojima hotar i prednjači –
Blagodatan vođa drugih žreca“.
Vi počuste stih o Bogu Ognju,
Čulil ste ga dragi slušaoci,
A sad čujte stih o Bogu Jandri,
U engleskom prozvaše ga Indra –
Nije Indra, neg’ on beše Jandre!
Peva mu se na slavama krsnim,
Koje Srbi imali su davno,
Samo tada zvali su ih – žrtvam’,
A rakiju milu zvali – soma.
Poslušajte poziv domaćina,
A taj poziv upućen je Jandri:
„Dođi Jandre kada si pobuđen,
A pobuđen ovom našom mišlju
I uzbuđen pesmam’ uz molitve,
Tim pesmama pisac’ nadahnutih.
Sokovi su some isceđeni,
Što učini priređivač žrtve!“
Eto, dragi slušaoci srpski,
Tako davno u zemlji Indiji,
Svaka kuća srpskog domaćina,
Slavila je boga izabranog,
Slavila ga jednom u godini,
K’o što Srbin slavi svoga sveca,
Aslavi ga u vremenu ovom –
Što on zove svojom Krsnom Slavom!
Beograd, 15. jul 7524 (2016)
Gospodine Predsedniče,
Kao što smo Vam pisali u prvom pismu, upozoravamo da, možda, članice EU i NATO zahtevaju od državnika i političara u srpskim zemljama – da ne govore o istini iz srpske (slovenske) povjesti (čime se čuva kolonijalni učinak protiv Srba i drugih Slovena), ali to ne smeju da prihvataju naučni radnici, članovi SANU, članovi drugih naučnih ustanova i profesori srednjih škola i univerziteta. Ako Vaši stručnjaci i dalje budu prihvatali ova krivotvorenja (falsifikovanja) o evropskoj civilizaciji, onda se ustanova kojom rukovodite ne može smatrati naučnom – nadamo se, da se nećete uvrediti na ovaj logični zaključak o SANU.
S obzirom da SANU ne prihvata saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpkse Krajine u progonstvu, ovo pismo se upućuje i javnosti.
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsednik Skupštine