Vukdragović Mihailo
(Okučani, 8. 9. 1900 – Beograd, 14. 3 1986).
Kompozitor i dirigent. Studirao je na Državnom konzervatorijumu u Pragu (1921-1925): kompoziciju kod K. B. Jiraka i V. Novaka a dirigovanje kod V. Taliha. U Pragu je proveo još dve g. na usavršavanju.
Od 1927. do 1937. bio je profesor u srednjoj muzičkoj školi „Stanković“ u Bgdu, od 1935. do 1937. i njen direktor, a istovremeno i dirigent hora i orkestra „Stanković“. Od 1937. do 1940, kada je izabran i za vanrednog profesora dirigovanja na beogradskoj Muzičkoj akademiji, i ponovo od 1945. do 1948. bio je šef muzičkog programa i šef simfonijskog orkestra Radio-Bgda. Za redovnog profesora Muzičke akademije izabran je 1947. i do 1952. bio joj je i rektor, a od 1957. do 1959. prvi rektor Umetničke akademije u Bgdu. Dopisni član SANU postao je 1950, a 1961. redovni. Bio je aktivan i u društveno-muzičkim organizacijama: generalni sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije (1953-1962), predsednik Saveza kulturno-prosvetnih društava Srbije (1948-1956) i predsednik Saveza muzičkih društava Srbije (1956). Nosilac je Ordena rada sa crvenom zastavom, Vukove nagrade (1965), Sedmojulske nagrade (1971) i Nagrade AVNOJ-a (1981). Komponovao je kantate (Vezilja slobode, Svetli grobovi, Srbija, Slavonija), simfonijske poeme (Put u pobedu, Simfonijska meditacija), gudačke kvartete, Malu svitu za klavir, solo-pesme (Uspavanka, Oblaci, Majka), pesme za muške i mešovite horove, masovne pesme (Pesma izgradnje), obrade narodnih melodija i muziku za pozorišne komade (Dva idola, Zla žena, Mletački trgovac, Put oko sveta, Medeja) i za filmove (Jezero, Besmrtna mladost). Bavio se i muzičkom publicistikom i objavljivao članke u „Muzičkom glasniku“, „Zvuku“, „Reviji“, „Književnim novinama“ i bio dugogodišnji muzički kritičar „Borbe“. Sa P. Miloševićem preveo je sa češkog Nauku o muzičkim oblicima K. B. Jiraka. „Stilska usmerenost njegovih dela, u kojima dominira lirska emotivnost, kreće se od sfere impresionizma češkog kova ka realizmu ostvarenom umereno savremenim izražajnim sredstvima i oplemenjenom povremenim osloncem na stilizovane elemente narodnog melosa“ (V. Peričić). U SNP je, u čast 35-ogodišnjice JNA, 21. XII 1976. izvedena njegova kantata Vezilja slobode.