Dimitrije Isailović
(Dalj,6. novembar 1783 — Beograd,10. jun 1853)
Srpski prosvetni radnik, profesor, urednik „Srpskih novina“. Jedan je od sedam prvih članova Društva srpske slovesnosti, preteče SANU.
Njegov otac Jovan bio je živopisac i upravnik patrijaršijskih dobara u Dalju.Osnovnu školu pohađao je u Dalju i Bečkereku (Zrenjaninu).
Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, a Filozofski fakultet u Pešti 1808. Bio je profesor gimnazije u Sremskim Karlovcima od 1808. do 1813.U Sentandreji je bio profesor učiteljske srpske škole od 1813. do 1816, kada se zajedno sa preparandijom preselio u Sombor, u kome je bio profesor do 1830.
Prešao je u Srbiju 1830. Postao je učitelj knjaževskih sinova Milana Obrenovića i Mihaila Obrenovića. Najpre je bio profesor Velike škole u Beogradu, koja je zapravo predstavljala prvu gimnaziju. Preselio se 1833. u Kragujevac zajedno sa tom školom, koja je postala Liceum Knjaževstva Srbije. Od dolaska štamparije u Kragujevac radio je u štampariji, u kojoj je od 1835. bio urednik državnih Serbskih novina. Bio je i cenzor knjiga i korektor. Bio je visoki činovnik u državnoj upravi Srbije, savetnik kneza Miloša. Igrao je važnu ulogu u organizovanju škola u Srbiji u prvoj polovini XIX vek-a. Sastavio je školske rečnike za francuski, njemački i latinski jezik.Od 1838. bio je delovođa ministarstva prosvete, a 1839. postao je načelnik ministarstva prosvete. Bio je 1840. imenovan za glavnoga sekretara Državnoga saveta, a 1841. za vrhovnoga inspektora učilišta.Tokom 1842 ukinuto mu je zvanje inspektora.Tokom 1848. imenovan je za načelnika kancelarije ministarstva prosvete.[2] Bio je urednik „Novina serbskih“. Jedan je od sedmorice prvih članova i prvih potpredsednika Društva srpske slovesnosti, preteče SANU.
Za vreme boravka u Somboru objavio je udžbenik „Istorija trgovine“, koji je na 478 stranica štampan 1816. u Budimu. Tvrdio je da je trgovina pravi temelj građanskog društva, istinski temelj slobode, uzrok čovekove prilježnosti i blagostanja, da podstiče razvoj poljoprivrede i zanata i omogućuje priliv novca u zemlju.
„Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu“ – M.Dj. Milićević, 1868.
Nova iskra, 1899.