Manojlo Bubalo-Kordunaš
(1866—1939)
Otkako je završio učiteljsku školu pa dalje celog svog života, pored pedagoško-prosvetnog rada, bavio se vrlo marljivo skupljanjem narodnih predanja i tako veoma zadužio našu etnološku nauku. Građa koju ovde objavljujemo ima ton pedagoško-etnografskog spisa kakav imaju i drugi njegovi radovi uvek pisani lepim narodnim jezikom s obiljem dragocenog etnološkog materijala.
Pisac nije uvek razumeo svoje vreme i njegove neminovnosti, napr. žali zbog propadanja narodne nošnje i kućne radinosti. Ipak podosta dobro uočava i žigoše; podvukao je, naprimer, loše posledice odlaženja u Ameriku i druge strane zemlje zbog zarade.
S tugom i bolom konstatuje loše osobine koje se pojavljuju i pokušava da utiče na njihovo otstranjivanje jer on voli svoj narod i ljude koji ga okružuju. Narodna predanja koda Je sakupio pokušavao ]e da obJasni i dokumentuje gde je to bilo moguće. Drugi deo građe, koju ovde donosimo, sastoji se od nekoliko anegdota — crtica — iz života slepca Vilipa Komadine u kojima se ogleda narodno shvatanje i verovanje u vezi sa slepim ljudima.
Rukopis je skraćsn i prilagođen za štampu. Izneti su samo oni delovi koji mogu biti korisni kao građa za studije o Kordunu. Pri obradi rukopisa vodilo se računa da se jezik ne menja i da bitne činjenice ne budu ispuštene. Ovaj je rad čuvan u rukopisu u Etnografskom muzeju u Beogradu još od 1935 god. Sada se objavljuje i vrednom M. B. Kordunašu, narodnom učitelju, skupljaču usmenog narodnog blaga i nekadašnjem svom saradniku Etnografski muzej se na ovaj način odužuje.
Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu
Radovi:
– Srpske narodne pjesme : skupio po bivšoj gornjoj krajini (U Novome Sadu : Izd. srpske knjižare i štamparije B.M. Popovića, 1891-1892. )
– Srpske narodne pripovijetke sa ogulinskog Korduna iz Like, Krbave i Bosne. Knj. V.(Zagreb : pisac, 1936)
– Srpske narodne piesme slijepca Rade Rapajića : vjerno pobil’ežio i za štampu priredio (U Novome Sadu : Pajević, 1892.)
– Etnografski zapisu u Glasniku etnografskog muzeja u Beogradu, Bosanskoj Vili, Srbobranu itd.
Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu, 1957.
Bosanska vila, 1892.