Manojlo Bubalo-Kordunaš
(1866—1939)
Otkako je završio učiteljsku školu pa dalje celog svog života, pored pedagoško-prosvetnog rada, bavio se vrlo marljivo skupljanjem narodnih predanja i tako veoma zadužio našu etnološku nauku. Građa koju ovde objavljujemo ima ton pedagoško-etnografskog spisa kakav imaju i drugi njegovi radovi uvek pisani lepim narodnim jezikom s obiljem dragocenog etnološkog materijala.
Pisac nije uvek razumeo svoje vreme i njegove neminovnosti, napr. žali zbog propadanja narodne nošnje i kućne radinosti. Ipak podosta dobro uočava i žigoše; podvukao je, naprimer, loše posledice odlaženja u Ameriku i druge strane zemlje zbog zarade.
S tugom i bolom konstatuje loše osobine koje se pojavljuju i pokušava da utiče na njihovo otstranjivanje jer on voli svoj narod i ljude koji ga okružuju. Narodna predanja koda Je sakupio pokušavao ]e da obJasni i dokumentuje gde je to bilo moguće. Drugi deo građe, koju ovde donosimo, sastoji se od nekoliko anegdota — crtica — iz života slepca Vilipa Komadine u kojima se ogleda narodno shvatanje i verovanje u vezi sa slepim ljudima.
Rukopis je skraćsn i prilagođen za štampu. Izneti su samo oni delovi koji mogu biti korisni kao građa za studije o Kordunu. Pri obradi rukopisa vodilo se računa da se jezik ne menja i da bitne činjenice ne budu ispuštene. Ovaj je rad čuvan u rukopisu u Etnografskom muzeju u Beogradu još od 1935 god. Sada se objavljuje i vrednom M. B. Kordunašu, narodnom učitelju, skupljaču usmenog narodnog blaga i nekadašnjem svom saradniku Etnografski muzej se na ovaj način odužuje.
Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu
Radovi:
– Srpske narodne pjesme : skupio po bivšoj gornjoj krajini (U Novome Sadu : Izd. srpske knjižare i štamparije B.M. Popovića, 1891-1892. )
– Srpske narodne pripovijetke sa ogulinskog Korduna iz Like, Krbave i Bosne. Knj. V.(Zagreb : pisac, 1936)
– Srpske narodne piesme slijepca Rade Rapajića : vjerno pobil’ežio i za štampu priredio (U Novome Sadu : Pajević, 1892.)
– Etnografski zapisu u Glasniku etnografskog muzeja u Beogradu, Bosanskoj Vili, Srbobranu itd.
********
БУБАЛО, Манојло Кордунаш, сакупљач народних умотворина, национални и просветни радник (Примишље код Слуња, 10. X 1866 – Бихаћ, око 16. IV 1939). Након завршене Учитељске школе у Петрињи, службовао у селу Садиловцу на Кордуну. Током I светског рата као српски родољуб био интерниран, а потом и под полицијском присмотром. Након рата (од 1922) постављен за школског надзорника у Огулину. По пензионисању до смрти живео у Бихаћу. Сакупљање народних песама започео још као ђак учитељске школе 1883, а прву народну причу објавио у загребачком Србобрану (1888, 36). Активно сарађивао у бројним гласилима с фолклорним прилозима, педагошким и полемичким чланцима (Босанска вила, Нови васпитач, Застава, Календар Србобран, Врач погађач, Њива, Невен, Србин, Српско Косово, Радикалски гласник и др.). Представник је српске интелигенције у Хрватској, која је свој сакупљачки рад међу Србима Горње Крајине (Кордуна и Баније) сматрала националном мисијом. Сем сакупљања народне поезије и прозе, дао је и низ значајних етнографских радова о народном животу кордунашких, личких и делимично босанско-крајишких Срба. Иако је већи део свог рада публиковао, значајан део сакупљене фолклорне и етнографске необјављене грађе данас се налази у Архиву САНУ (Српске народне приповијетке, I–II, 1924, 1934; Лика, Крбава, Кордун у слици данашње српске народне поезије, I–II, 1925–1926; Племе Бубала са најновијим насељем у Решетару и Арапову Долу, 1934; Грађа о постанку Хрватских народних пјесама Матице хрватске, два рукописа из 1936).
ДЕЛА: Српске народне пјесме слијепца Раде Рапајића, I–II, Н. Сад 1889–1890; Српске народне пјесме по бившој Горњој Крајини, Н. Сад 1891; Српске народне приповијетке слијепца Раде Рапајића, III–IV, 1893–1894; Народно васпитање по Горњој Крајини, Ср. Карловци 1897; Српске народне приповијетке са огулинског Кордуна, из Лике, Крбаве и Босне, V, Зг 1936.
ЛИТЕРАТУРА: В. Опачић Лекић, Народне приповијетке Кордуна, Зг 2002; С. Гароња Радованац, „Манојло Бубало Кордунаш и његово сакупљање српских народних песама на тлу Горње Крајине“, у: Зборник о Србима у Хрватској, Бг, 2007, 6; Српско усмено поетско наслеђе Војне Крајине, Бг 2008.
Славица Гароња Радованац
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)
Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu, 1957.
nastavak
Bosanska vila, 1892.