Potrebu reforme kalendara, zbog davno dokazane netačnosti julijanskoga kalendara, vrlo jako oseća sva pravoslavna Crkva. Osobito je oseća pravoslavna Crkva u našoj državi, koju sačinjava jedan narod, koji je po nesreći Istorija razdelila u tri vere, od kojih svaka ima svoj kalendar. Rimokatolička pak drži se kalendara kojim se služe kulturni narodi Zapada. Podvojenost kalendara štetna je i za crkveni život i za građanski napredak. Zbog nejednakosti kalendara jače se ističe i nejednakost vera. Od toga strada i jedinstvo naroda i snaga države.
Pošto je kalendar, kojeg se drže zapadni narodi svih zapadnih vera, ili t. zv. grigorijanski kalendar savršeniji od julijanskoga, kojeg se drže narodi pravoslavne vere, prvi prodro je u građanskom životu posle svetskog rata u više država, u kojima je negda vladao „stari“ kalendar (Rusija, Bugarska, Kraljevina S. H. S.) U novije je doba primljen u Grčkoj i Rumuniji i za crkveni život.
Međutim ni grigorijanski kalendar nije“ tako savršen, da bi mogao potpuno zadovoljiti crkvenim propisima za duže vreme. Stoga postoji, ima dve godine, u Rimu komisija koja radi na ispravku „svoga“ julijanskog kalendara. Među pravoslavnim narodima najbolji su put u ispravci kalendara pogodili Srbi. Projekat za reformu kalendara, koji ji krajem prošloga stoleća izradio prof. M, Trpković u Beogradu, usvojen je još pre rata od Francuske Akademije Nauka. Prof. M. Milanković nešto ga je izmenio. Taj izmenjeni projekat primila je i Svepravoslavna Konferencija u Carigradu. U istoriji ispravljanja i izjednačivanja kalendara neće moći niko nikada osporiti veliku zaslugu prof. M. Trpkovića, čiji je projekat za reformu kalendara pogodio najbolji put koji k svrsi vodi.
Sva nastojanja oko ispravka kalendara upravljena su, a i moraju biti upravljena, na to da se očuvaju propisi Crkve u pogledu određavanja dana svetkovanja Uskrsa, koje je ona donela na Prvom Vaseljenskom Saboru, održanom u gradu Nikeji 325. god:
Za određivanje dana svetkovanja Uskrsa Crkva imala je i pre Nikejskoga Sabora svoja pravila, koja su počivala na propisima Starog Zaveta u vezi sa suticajem godišnjega doba i dana u koji je Hristos vaskrsao; ali se, zbog razlike pogleda na suštinu praznika Uskrsa, pojavila razlika u danu njegova svetkovanja. Ta je razlika dala povod ljutoj borbi, koju je utišao Prvi Vaseljenski Sabor svojim propisima.
Temeljne tačke pravila Nikejekoga Sabora o danu svetkovanja Uskrsa izražene su rečima: Proletnja ravnodnevnica, Četrnaesti dan mladine (kašnje uzet kao pun mesec) i Nedelja. Prvobitno pravilo je glasilo: „Hrišćansku Pashu treba svetkovati posle proletnje ravnodnevnice u nedelju koja se poklopi sa punim mesecom, ili u iduću nedelju, ako se pun mesec ne poklopi sa nedeljom“. Po tom je pravilu određivala dan Uskrsa za sve Prkve Aleksandrijska Crkva, kojoj je to bio poverio prvi Vaseljenski Sabor, sve do pojave Velikoga Indiktiona, Pashalije ili Pashalnog Kruga (Perioda) od 582. godine, po kome se datumi Uskrsa vraćaju istim redom na dan prošloga perioda.
U Pashaliji ima dve kardinalne netačnosti, koje potiču u doba njenoga stvaranja od nedovoljnog poznavanja srednje dužine sunčane godine i slaganja mesečeve godine sa sunčanom i iz nepodudaranja koje otuda izlavi. Zbog prve netačnosti proletnja ravnodnevnica, koja je u doba Nikejskoga Sabora pala na 21. marta, na početku našeg stoleća došla je na 8. marta, dakle za 18 dana kasnije i kloni se zimskom solsticiju. Zbog druge svetkuje se Uskrs u poslednjoj fazi mesečeve starosti i kloni se letnjemu solsticiju.
Zbog treće netačnosti Uskrs se mora svetkovati u nedelju posle punoga meseca, a ne sme se svetkovati u nedelju posle punoga meseca, a ne sme se svetkovati u nedelju sa kojom se pun mesec poklopi.
Prvu je netačnost ispravio prof. M.Trpković podesnom interkalacijom prestupnih godina koja je danas već dobro poznata. Drugu pogrešku ispravio je on time što je udesio Osnovanija i pokazao kako i treba ispravljati, pa da vrede za dug niz vekova. Treću je netačnost primerima dokazao i računom je utvrdio da ni Aleksandrijska , ni uopće stara hrišćanska Crkva, ni Pashalija nije zabranjivala svetkovati Uskrs u dan punoga meseca, a da se mišljenje o nekoj zabrani pojavilo tek u osmom veku, kad se počeo pogrešno tumačiti
7. apostolski kanon, čemu je dalo povod ranije ispunjenje meseca na nebu nego što se po Pashaliji očekivalo. Smatrati to pogrešno tumačenje kao pravilo značilo bi staviti hrišćansku Pashu u zavisnost od jevrejske i držati se jevrejskog kalendara!
Pri svemu tome što je srpskoj marljivosti pošlo va rukom da ukaže na pravi put kojeg se treba držati, pa da se dođe do tačnog kalendara, mi se još ne možemo da rešimo da odlučno pođemo pokazanim putem.
Iskrsavaju razna mišljenja i razni predlozi koji se mogu rađati i ređati u nedogled. Po sredi su i dva pitanja koja se ne daju lako slomiti: da li da se pribavi važnost crkvenim propisima, ili da se kalendar pod svaku cenu izjednači sa Gregorijanskim?
Na prvo pitanje daje odgovor i rešenje projekta za reformu kalendara prof. M.Tripkovića, a na drugo isti projekat, koji je izmenjen na Svepravoslavnom Kongresu u Carigradu 1923. g. od prof. M. Milankovića. Ovim je odgovorima isključeno primanje Grigorijanskog kalendara. Isključeno je i spajanje „Pravoslavnog“ kalendara sa Grigorijanskim, tako da se ovaj primi a zadrži pravoslavna Pashalija.
Prvi projekat dovodi naš sadašnji kalendar u sklad sa cropisima Crkve. Po njemu bi se Uskrs svetkovao kao u vreme Nikejskoga Sabora, a mnogo tačnije i skoro za sve vekove; ali bi išao uporedo sa Grigorijanskim samo do g. 2000. Od tada bismo mi nepokretne praznike svetkovali jedan dan ranije. Dotle bi se rešili i na Zapadu da isprave svoj kalendar.
Drugome je projektu svrha da što duže održi paralelnost sa Grigorijanskim kalendarom. Održao, bi je do 2800. godine; ali bismo u ovom slučaju dobili, počinjući sa
godinom 2000., ravnodnevnicu na 20. marta, što se protivi propisima prvoga Vaseljenskog Sabora.
Svepravoslavni projekat napušta upotrebu Epakta, kako se na Zapadu zovu naša Osnovanija. Ali su pogrešna kako naša Osnovanija tako i rimske Epakte. Prof. Trpković je ispravio Osnovanija, tako da potpuno zadovoljavaju propisima Crkve i zahtevima nauke.;
Pomoću Osnovanija mogao je dosad i laik u nauci pronaći datum Uskrsa, koji se slaže sa datumom u Pashagliji. Pomoću novih Osnovanija opet će moći širi krug vernih dolaziti do istih rezultata i kontrolirati račun nauke. Svepravoslavni projekat oduzima tu mogućnost vernima. Ovi upućuju da slepo veruju računima astronoma u Atini, Beogradu, Bukureštu, Petrogradu !
Svepravoslavnom Kongresu nije bilo teko izići na susret težnji za paralelnošću kalendara. To se vidi kad se isporedi skala sekularnih prestupnih godina po projektu prof. Trpkovića sa skalom Svepravoslavne Konfencije. Po Trpkovićevu projektu prestupne su sekularne godine one koje podeljene sa 9 daju ostatak 0 ili 4, a po Svepravoslavnom one koje pri istoj operaciji daju ostatke 2 ili 6. Evo obe tablice u kojima su sekularne prestupnice obeležene kurzivom :
1) Trpkovićeve: 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000 2100 3200 3300 3400 3500 3600 i t. d.
2.) Svepravoslavne ; 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 8000 3100 3200 5300 3400 3500 3600 3700 i t. d.
Iz toga se vidi da su u Svepravoslavnoj tablici sekularne prestupne godine mehanički pomaknute za dva mesta na levo i dobivena je tobože nova skala, ali na štetu propisa Crkve, jer bi 2000. godine proletnja ravnodnevnica pala na 20. marta.
A da u Svepravoslavnom projektu ne bude ni spomena o pronalazaču interkalacije prestupnih godina, odbačena su i Osnovanija, koja je ispravio naš najveći trudbenik u radu na reformi kalendara, prof.Trpković.
Profesor Jov. Živković.
Glasnik Srpske pravoslavne crkve u Srem. Karlovcima, decembra 1924, broj 23, strana 355