Sokoli su bili izloženi napadima na sokolska društva i zauzimanjem sokolskih domova u Banovini Hrvatskoj. Napada na sokole i njihovu imovinu bilo je takođe i u Boki Kotorskoj u Zetskoj banovini. U vezi sa prilagođavanjem novonastalim uslovima Savezu Sokola se nametnula potreba reorganizacije i čvrstog povezivanja naroda u jednu organizacionu celinu. Zato su uvedene dve nove organizacije 1940. bratstva i poverenici. U objašnjenjima je istaknuto da u mestima gde nije bilo uslova za osnivanje sokolskih jedinica trebalo je osnivati bratstva i povereništva.
Najvažnija delatnost je bila narodna odbrana posebno u nacionalno ugroženim krajevima. Kao razlog uvođenja navodila se i potreba da se ispitaju svi uslovi i izvrše sve pripreme pre osnivanja soklskih jedinica. Taj posao su trebala da rade povereništva i bratstva. U slučaju obustave rada društva ili čete ostajalo je povereništvoili bratstvo da u boljim vremenima obnove rad sokolskih jedinica. Bio je upučen apel svim prijateljima sokolstva da shvate da se tu ne vrši samo organizacioni posao „već jedan veliki stvaralački zamah koji će preko osnaženog sokolstva doneti neslućenu korist otadžbini i narodu”. (1) Savez Sokola izdao je 1941. brošuru „Osnivajte Sokolska Bratstva i Povereništva”.
Brošuru su potpisali dr. Vladimir Belajčić i sekretar Jovo Bakić. U brošuri se isticalo da postoji potreba za osnivanjem bratstava i povereništava. Bilo je mnogo mesta gde nije bilo moguće osnovati sokolske jedinice, jer za to nije bilo uslova. Upravo u tim mestima je bilo potrebno delovati. U nacionalno ugroženim krajevima trebalo je delovati kroz Bratstva. Povereništva i bratstva trebala su da ispitaju sve uslove, izvrše savesno sve pripreme i sokolske jedinice postave na sigurne temelje. Sa gašenjem društava i četa ugasila bi se sokolska žiža u mestu gde su ugašena. Da bi ponovo radila trebalo je sve iz početka. U brošuri se isticalo : „svi oni kojima su događaji poslednjih vremena otvorili oči da sagledaju jasno veliku nacionalnu potrebu da sokolstvo bude što snažnije, ostaje da one iskoriste ovu ustanovu Bratstava i Povereništava da bi Sokolstvu dali snagu i širinu koja mu je potrebna da izvrši sve zadatke prema Kralju, Otadžbini i narodu u ovim presudnim časovima.” Pri Savezu Sokola bio je obrazovan „Otsek za organizaciju”. Odsek je imao poverenike u upravama župa preko kojih je odsek stajao u vezi sa upravama župa. Župe su trebale da razmotre pitanje osnivanja bratstava i povereništava u svim mestima gde su postojala društva i čete koje su morale biti ukinute.(2) U Pravilniku Sokolskog bratstva istaknuto je da je bratstvo sastavni deo sokolske jedinice. Zadatak sokolskog bratstva bio je da u mestu širi sokolsku ideju, prikuplja pripadnike, neguje sokolsku gimnastiku, širi prosvetu i da preuzima sve neophodno za uspešan razvoj sokolske misli. Za osnivanje sokolskog bratstva bilo je potrebno 6 članova ili članica, dozvola matične jedinice i odobrenje župe. U Pravilniku sokolskih poverenika pisalo je da se poverenik postavlja u mestima gde nema potrebnih uslova za osnivanje bratstava, četa ili društava. Poverenika je postavljalo sokolsko društvo. Zadatak poverenika bio je da vrši propagandu sokolske ideje, da pripremi sve potrebno za osnivanje sokolske jedinice ili bratstva. Gde je sokolsko društvo prestalo sa radom poverenik je preuzimao inventar i arhivu, i vršio propagandu za obnovu ukinute jedinice.(3)
U listu „Sokolski glasnik“ isticalo se da su sa mnogo strana dolazile vesti o akciji župa i društava na organizaciji Sokolskih bratstava i povereništava. Cilj je bio povezivanje svih krajeva zemlje u sokolsku organizaciju. Njihovoj organizaciji je Savez SKJ poklanjao veliku pažnju. Svaka vest o novom bratstvu i povereništvu bio je još jedan dokaz životne snage sokolstva i njegove spremnosti. U Savezu SKJ smatrali su da je to znak da narod u svoje sokolstvo gleda sa nadom i poverenjem. Očekivali su od župa i društava izveštaje koji su trebali da donesu nove dokaze o širenju sokolstva u narodu. Isticali su sokolima da sve zavisi od njih. (4) Kao odgovor na apel iz Novogodišnje poslanice Saveza Sokola K.J. : „Da ne bude ni jednog mesta ni sela u Jugoslaviji, gde Sokolstvo neće imati svoju organizaciju” u „Sokolskom glasniku“ objavljeno je iz Sremske Mitrovice, da je na području sreza provedena sokolska organizacija u svim mestima. Nije bilo ni jedne opštine u kojoj nije postojala sokolska jedinica. Nove jedinice osnovane su u Ležimiru (četa) i u Šuljemu, Grgurevcima, Čalmi, u Bosutu (bratstva). U svim ostalim mestima postojale su vrlo agilne sokolske čete, čije je matično društvo bilo u Sremskoj Mitrovici. Najveću zaslugu za uspeh imao je stari sokolski radnik, Dimitrije Rašić, sreski i školski nadzornik, koji je uspeo da u potpunosti izvrši apel saveznog vođstva. (5) Sa druge strane nastavljani su napadi na sokole i zauzimanje sokolskih domova. Iz „Sokolskog Glasnika” vest 1941. : „Pišu nam iz Jajca : Nedavno je izveden napad na naš sokolski dom, pa je novopodignuta ograda oko doma na više mesta provaljena. Stvar je prijavljena policiji i krivci su pronađeni. Zovu se Ivica Franić, Anto Franko i Drago Ladan. Utvrđeno je da su pre toga pevali u nekoj kafani izazivačke pesme uperene protiv Jugoslovena, a zatim su počinili pomenuto delo. Krivci su ipak kažnjeni.” (6) Posleratni istoričari su na različite načine tumačili sokolski rad. Istoričar Nikola Žutić smatra da je reorganizacija sokolstva u vreme preovladavanja ideologije totalitarizma značila njegovo ukidanje jer se trebalo osnivati na sasvim novim ideološkim osnovama. (7) Gabrijela Kragujević smatra da je sokolstvo formalno počelo reorganizaciju ali je nije izvršio zbog Aprilskog rata 1941.(8)
Savez Sokola je bio suočen sa napadima na sokolska društva i zauzimanjem sokolskih domova. Dolazilo je do gašenja sokolskih društava i četa. Savezu Sokola se nametnula potreba reorganizacije. Zato su uvedene dve nove organizacije 1940. bratstva i poverenici. Savez Sokola izdao je 1941. brošuru „Osnivajte Sokolska Bratstva i Povereništva”. Bilo je mnogo mesta gde nije bilo moguće osnovati sokolske jedinice, jer za to nije bilo uslova. Upravo u tim mestima je bilo potrebno delovati. U nacionalno ugroženim krajevima trebalo je delovati kroz Bratstva. Poverenik je postavljan u mestima gde nije bilo uslova za osnivanje sokolskih bratstava, četa ili društava. Poverenik je bio zadužen da vrši propagandu sokolske ideje, da pripremi sve potrebno za osnivanje sokolske jedinice ili bratstva. Kasnije su istoričari na različite načine tumačili sokolski rad.
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
- „Sokolska bratstva i povereništva”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1940, br. 7, str. 111-112;
- „Osnivajte Sokolska Bratstva i Povereništva”.Beograd 1941. str. 4,5,6;
- „Osnivajte Sokolska Bratstva i Povereništva”.Beograd 1941. str. 9, 10, 14, 15;
- „Putem novog sokolskog apostolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 juli 1940, br. 28, str. 1;
- „Srez sremsko-mitrovački je sokolski!””, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 januar 1941, br. 5, str. 5;
- „Oštećenje Sok. Doma u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 januar 1941, 5, str. 2;
- Nikola Žutić, „Sokoli”, 1991, str. 266;
- Gabrijela Kragujević, „Savetovanje, Uloga obnovljenog sokolstva ….” , Beograd, 1996, str. 13;