U kompleksnim vremenima, vladajuća elita zna da posegne za manipulacijom prostim narodom kako bi ga odbila od osnovnih životnih problema. U tu dobro pripremlјenu igru obično „ubace“ igrače u čiji autoritet niko ne treba da sumnja. Poznato je da u takvim manipulacijama kao sredstvo najbolјa služi istorija, odnosno pojedine ličnosti i događaji koji su, na određeni način, označili bitne prekretnice.
U tom kontekstu može se posmatrati i veliki intervju sa antropologom Srbolјubom Živanovićem pod naslovom „Tito je sakrio istinu o Jasenovcu“ objavlјen u Novostima 10. aprila na 3. strani!
Smatram da je sadržaj intervjua sa Živanovićem zloupotreba jedne veoma značajne teme i veliki promašaj iz mnoštva razloga, pa ostaje pitanje čemu je trebalo da posluži objavlјivanje gomile netačnih podataka i proizvolјnih tvrdnji bez pokrića. Da bi ovu konstataciju dokazao, čitaocima nudim sledeće:
Poznato je da jugoslovenska komunistička vlast nije dozvolјavala naučno-istraživačke projekte o ratnim žrtvama 1941–1945. godine. Najvažniji razlog bio je u činjenici da bi se posle popisa utvrdilo da je najveći broj stradalih pripadao srpskom narodu, da je najveći broj ubica potekao iz hrvatskog naroda, a to bi bilo pogubno za partizansku revoluciju i komunističku ideologiju bratstva i jedinstva. Bez obzira na sve to, vlast je nekoliko puta dozvolila istraživanja ali samo do određenih granica. U tom kontekstu treba posmatrati i odluku da SUBNOR Jugoslavije bude nosilac popisa ratnih žrtava, ali je unapred odlučeno da popis bude samo delimičan (da se ne popisuju žrtve druge strane u građanskom ratu). Tim popisom je dobijen podatak od oko 650.000 ratnih žrtava! U okviru tog posla, dozvolјeno je i ograničeno stručno iskopavanje na teritoriji na kojoj su se nalazili delovi koncentracionog logora Jasenovac.
Srbolјub Živanović, mladi asistent Zavoda za anatomiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, volјom i dozvolom visokih partijskih i državnih (znači i bezbedonosnih) struktura postavlјen je za člana komisije zajedno sa Vidom Brodar (stručni saradnik Instituta za biologiju Univerziteta u Ljublјani) i Antonom Pogačnikom (asistent Antropološkog odseka Biotehničkog fakulteta Univerziteta u Ljublјani), koja je trebalo da vrši određena iskopavanja u Jasenovcu i Donjoj Gradini. Država je obezbedila sve potrebne uslove (radnu snagu, smeštaj i ishranu), filmsku ekipu i fotografe. „Na kraju moramo izjaviti da se ovaj težak i neprijatan posao ne bi mogao obaviti da nije bilo svesrdnog zalaganja radnika, članova Saveza boraca iz Jasenovca, predsednika Nedelјka Kukića i Dragana Čukaleca i ostalih meštana. Posebnu pomoć nam je pružio predstavnik Saveza udruženja boraca SR BiH drug Esad Prolić“, stoji u izveštaju ekipe potpisanog 27. septembra 1964. u Jasenovcu.
Nije nikakva tajna kako je posao iskopavanja tekao jer je izveštaj moguće pronaći u arhivskoj građi nalogodavca pomenutih radova. Ti izveštaji su dokaz da Srbolјub Živanović u svojim tekstovima i intervjuima svesno obmanjuje javnost. Naime, „Izveštaj ekipe antropologa o nalazima pri iskopavanju grobnica na Gradini kod Jasenovca“ i „Izveštaj ekipe antropologa o nalazima pri iskopavanju grobnica ŽFT [žrtava fašističkog terora – prim. V. Đ. M.] u koncentracionom logoru u Jasenovcu“ sadrže sasvim drugačije činjenice od onih koje iznosi Živanović. Znači: neko laže!
Hajdemo redom i polako!
Živanović više od decenije neprestano ponavlјa da su se ustaški doglavnik Mile Budak i komunistički prvak Moša Pijade usaglasili da srpsko nacionalno pitanje treba rešiti lomlјenjem kičme Srpstvu i pravoslavlјu! To je, uzgred, česta tvrdnja kod Srba koja provejava na Internetu! Istina je nešto drugačija: nikada se Pijade i Budak nisu sreli. Naime, Budak je emigrirao u Italiju 1932. a vratio se 1939. godine; Pijade je tih godina boravio u zatvorima Kralјevine Jugoslavije, tamo je prevodio Marksov Kapital, sa Josipom Brozom, kao slobodnjaci, popravlјali mlinove po okolnim selima itd!
Živanović tvrdi da je rad ekipe u Jasenovcu i Donjoj Gradini namerno prekinut, ali u pomenutom Izveštaju stoji sasvim drugačije: „Ekipa je imala zadatak da rukovodi otkopavanjem izvesnog broja sondi koje bi mogle da pruže približno karakterističnu sliku i uvid o sadržaju masovnih grobnica, na ovom području…“
Kada je reč o dužini iskopavanja, Živanović tvrdi da je taj posao trajao tri meseca. U Izveštaju, međutim, stoji drugačije: „Ova ekipa je izvršila sondiranje zemlјišta u Gradini kod Jasenovca (juna 1964) i delom koncentracioni logor Jasenovac (septembar 1964).“ Ili, da budem još precizniji: pet dana u junu (22, 23, 24, 25. i 26) i pet dana u septembru (22, 23, 24, 25. i 26)!
Živanović govori o grobnicama dubine od osam metara. Pažlјivim čitanjem pomenutog Izveštaja, doznaje se da su iskopavanja vršena samo do dubine od oko dva metara!
Živanović naglašava da su otvorili stotinak grobnica. U Izveštaju je taksativno navedeno da je u Donjoj Gradini otvoreno i detalјno istraženo sedam a u Jasenovcu 24 sonde!
Kao jedan od razloga za iznenadno prekidanje radova, Živanović ističe političke razloge. U Izveštaju stoji nešto drugačije: „Jak zadah koji se širio sa dna sonde iz dubine oko 1,80 gde su se nalazili tragovi saponifikacije i uglјenisanja primorao nas je da odmah zatrpamo sondu“.
Ekipa antropologa je svoj posao profesionalno odradila, kao što su to učinili i fotografi i filmski snimatelјi: svaki nalaz je fotografisan i opisan. Svako veče je sastavlјan uobičajeni dnevnik rada. Živanović neprestano ponavlјa da nije bilo dozvolјeno slikanje. U pomenutom Izveštaju piše: „U toku rada fotografisane su sve faze iskopavanja i svi nalazi, a pored toga posebna filmska ekipa vršila je snimanje rada ekipe“.
Živanović neprestano ponavlјa tvrdnju o 700.000 stradalih Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, odnosno 803.000 žrtava u konclogoru Jasenovac!
U Izveštaju je objavlјeno da je ekipa u prvoj fazi istraživanja registrovala ostatke od 248 skeleta a u drugoj ukupno 193 skeleta! Daleko od toga da tvrdim da je bilo samo toliko žrtava. Uostalom, članovi komisije su na kraju svog izveštaja ustvrdili: „Na kraju bi želeli podvući, da na osnovu nedovolјnih podataka ne bi mogli dati ni približan broj pogublјenih žrtava na području samog logora, jer istražena površina sondi nije dovolјna u odnosu na veliki broj i obseg masovnih grobnica.“
Živanović tvrdi da je u logorima Jasenovac usmrćeno 110.000 dece. Najbolјi poznavalac te problematike Dragoje Lukić je popisao 19.432 imena stradale dece starosti do 14 godine. (Prema podacima kojima raspolaže Muzej žrtava genocida, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj stradalo je najmanje 74.981 dete starosti ispod 14 godine.)
Ovakva rasprava sa Živanovićem bi nas odvela u nedogled. Umesto toga, hajde malo da razmislimo o sledećim činjenicama.
Mnogi bi da pričaju o Jasenovcu i pri tom tvrde da se o tom mestu velikog zločina malo zna. Koliko tih zna da je do 2000. godine u svetu objavlјeno više od 2.500 naslova u kojima ima podataka o Jasenovcu: Jovan Mirković, Objavljeni izvori i literatura o jasenovačkim logorima, BanjaLuka – Beograd, 2000. Uzgred, „proguglajte“ Internetom taj naslov!
Govoreći o odgovornosti Rimokatoličke crkve u zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Živanović pominje broj od 1.371 sveštenika tvrdeći da su direktno učestvovali u zločinima. Doduše, on ne pominje svoj izvor a to su tvrdnje pokojnog Milana Bulajića, ničim utemelјene i dokazane.
Da li ti vajni „poznavaoci“ Jasenovca, pa i sam Živanović, znaju šta se sve o Jasenovcu i zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj čuva u velikim arhivima bivše Jugoslavije i drugim evropskim državama? Nema potrebe da pitam kada je Živanović poslednji put istraživao u nekom od tih arhiva!
I na kraju još malo o Živanoviću. On u intervjuu tvrdi da izvesni Srbin iz Australiji, koji je kao dete bio zatočen u Jasenovcu i prisustvovao zločinu nad nepoznatim detetom koji je učinio nadbiskup zagrebački Alojzije Stepinac. Zna se pouzdano da Stepinac tokom svih ratnih godina nije otišao dalјe od Jastrebarskog, a to je 40 kilometara od Zagreba! Tačno je, međutim, nešto sasvim drugo: u Jasenovcu su pobijeni pet-šest rimokatoličkih sveštenika prognanih iz Slovenije jer su se zamerili hrvatskim vlastima. Ubijeno je i nekoliko srpskih pravoslavnih sveštenika. Logor u Jasenovcu je u leto 1942, prema izvesnim dokumentima, posetio arhijerej Ruske zagranične crkve Grigorij Maksimovič Germogen, koga je početkom aprila 1942. godine Ante Pavelić postavio za poglavara „Hrvatske pravoslavne crkve“.
Na kraju savet Živanoviću u njemu sličnim: Ostavite se tema koje ne znate, jer ćete naneti još više štete. Prepustite to onima kojima je to struka i obaveza!
Autor je v. d. direktora Muzeja žrtava genocida
P. S. Ovo je tekst pisan kao osvrt na intervju dr Srbolјuba Živanovića u beogradskim Novostima 10. aprila 2016. Ponudio sam ga prvom čoveku te kompanije. Kako tekst u razumnom vremenu nije objavlјen, smatrajući da moj trud ne treba da ostane u ličnoj arhivi, a iznad svega zbog sadržaja intervjua koji obiluje brojnim neistinama i neutemelјenim tvrdnjama, nudim ga ovim putem čitaocima!
Izvor: Stanje Stvari